Посљедњи говор мржње и
неувијену пријетњу,
острашћени ефендија
одаслао је приликом
недавног обиласка
језера Перућац код
Вишеграда, гдје Амор
Машовић у сарадњи са
вехабијама тражи
остатке лица несталих у
протеклом рату. Том
приликом Церић и Машовић
су упутили низ увреда
српском народу вјешто
подмећући тезе о
страдању и ружном
искуству муслимана у
посљедњем рату
вјерујући, ваљда, да ће то
и овај пут помоћи
њиховим изборним
фаворитима и да ће
поново измамити
наклоност и помоћ
међународне заједнице у
покушајима да од Босне
направе исламски
вилајет са све
вехабијама и селефијама
у срцу хришћанске
Европе.
Мустафа Церић се,
коментаришући трагање
за терористима у БиХ,
није либио да ову акцију
окарактерише као хајку
на Бошњаке и ислам, као
²антимуслиманску и
антибошњачку
пропаганду, као
припремање услова за²,
како он каже, ²нови
геноцид². А све са циљем
да заустави рад
полицијских
институција,
првенствено МУП-а РС, на
спречавању тероризма и
других вехабијских
забава.
У својој
искривљеној слици
стварности Церић је ишао
дотле да је познати
²данак у крви² који су
Срби давали Османлијама,
сада осмислио као
страдање Бошњака,
наводећи њих као жртве
које сада дају ²данак у
крви², док су потурчени
српски дјечаци по њему
тек "стипендисти"
отоманске
империје?!
Овакво
интерпретирање
историје и догађаја из
посљедњег рата, као и
декларисана заштита
вахабистичког
тероризма у БиХ,
показује да Мустафа
Церић још замишља БиХ
као унитарну исламску
земљу, чак призива да се
врати вријеме Османлија
и Турака.
Исламска
Босна коју Мустафа Церић
покушава призвати неће и
не може се више створити.
Макар јој Турска и разни
Даутоглуи били ментори
уз благослов саме
Америке и свих арапских
шеика. Церић мора знати
да је доба дахија и
султана давно прошло и
да се више никад неће и не
може вратити, да БиХ коју
он жели неће и не може
постојати, и да никад
неће умријети сјећање на
вјековни зулум и геноцид
Османлија и разних
ханџар дивизија над
Србима у вазда истој
проклетој авлији. И да
Србима таквог мерхамета
више не треба. Јер
потражујемо више и мира
и костију него што
сулуди реис у својој
мржњи може и замислити.
TrackBack
Текст за штампање
RSS
